- +381 35 611 172
- office@resavskaskola.rs
Књиге су најлепши и најбогатији поглед на свет, воде нас на места која нисмо видели, терају нас да свет учинимо бољим.
Свет се брзо мења, опет мало се тога променило, књиге би свакако требале да помажу у избегавању понављања прошлости.
Тамо где пале књиге, човек заврши палећи људе. Право је чудо како књиге и библиотеке опстају али наде има иако је борба дуга.
Сa појавом интернета стварамо дигиталне библиотеке, без зидова, мењамо облик, форму књиге, омогућујемо доступност књига широм света и утичемо на лепшу будућност.
РЕСАВСКА ШКОЛА, ДУХОВНОСТ КРОЗ ВЕКОВЕ
Прослављена Ресавска школа (Ресавска књижевна и правописна школа), била је највећа, најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутијих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић под окриљем зидина његове задужбине, манастира Ресаве (Манасије), а њено руковођење поверио Константину Филозофу, ученом бугарском емигранту, познатном управо по житијама деспота Стефана.
Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности, и да се учини темељита измена дотадашњег правописа.
Исписивање руком било је у деспотовом времену једини начин израде књиге. У подељеном послу, добро увежбани монаси, препознатљивим стилом, остваривали су врхунски квалитет преписа. Све рукописне књиге изашле из ове радионице имале су исту концепцију. Носиле су печат Ресавске школе који је био потврда да је реч о изванредном препису ресавских преводилаца и преписивача чији је рад био цењен све до краја XVII века.
Иако је постојала свега десетак година, до Деспотове смрти 1427. године, због огромног значаја који је имала и ван граница Србије, остала је угледан споменик у историји наше културе.
Кратак историјат Библиотеке
Књигом и писмом у овом крају бавило се и пет векова пре појаве првих књижница и читаоница, захваљујући раду чувене Ресавске школе деспота Стефана Лазаревића. Знаменити владар средњовековне Србије оставио је Горњој Ресави монументалну задужбину манастир Манасију (Ресаву), а тиме и обавезу чувања културе и духовности.
Књиге и новине су се читале по ресавским селима о чему сведочи рукописни документ “Правила о организовању сеоске књижнице и читаонице села Витанца” из 1920. године који се чува у Завичајном одељењу.
У Деспотовцу књижница са читаоницом постојала је у центру града у згради некадашње продавнице „Деликатес“.
Библиотека је званично под именом Матична библиотека Деспотовац, а у саставу Радничког универзитета “Димитрије Туцовић”, основана 30. марта 1966. године, Решењем тадашње Скупштине општине Деспотовац. Првог маја, исте године је са скромним фондом књига и читаоницом за читање новина почела са радом у просторијама Дома културе, одакле се 1973. године сели у зграду у којој се и данас налази.
Библиотека је постала културно информационо средиште општине и шире. Својим запаженим радом заслужила је многа признања и награде:
- За допринос у области развоја библиотечке делатности и изузетних резултата на пољу ширења културе Народна библиотека “Ресавска школа” (у то време Матична библиотека “Ресавска школа”) је 1989. године добила највеће признање у библиотекарству, Плакету “Милорад Панић Суреп”.
- Највише признање општине Деспотовац, Плакету деспота Стефана Лазаревића 1996. године.
- Захвалница Свете српске православне лавре манастира Хиландар “за исказано доброчинство и сарадњу” 2010. године.
- Захвалница Културно просветне заједнице Србије “за писање хронике села” 2012. године.
- Повеља Културно просветне заједнице Србије “за дугогодишњу сарадњу и трајни допринос националној култури Србије “2017. године.
- Вукова награда 2018. године „за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском простору.
- Повеља Матице српске за истрајност у неговању српскога језика, културе и духовности. 2021. године.
Библиотеку данас чини фонд од 70.000 књига, богата збирка завичајне грађе, завидан фонд серијских публикација и друге некњижне грађе, 136 сопствених издања, око 1000 грађана са чланском картом, велики број разноврсних културних програма, аутентичан амбијент здања саграђеног далеке 1905. године.
Зграда Библиотеке
Зграда Библиотеке је најстарија и најлепша у Деспотовцу. Грађена је од 1903. до 1905. године за потребе тадашњег Среског начелства. У претходних 125 година осим начелства, била је и суд, дом здравља, задруга, банка…
Овим простором, површине од око 350 метара квадратних, карактеристичан мирис књиге шири се од 1973. године, када су у њу први пут усељени библиотечки фондови.
У периоду од 1991. до 1993. године замењен је цреп на крову и извршено целовито реновирање зграде која је од тада и комплетно приведена библиотечкој намени.
Значајнији радови на фасади и унутрашњости зграде изведени су и током 2010. године тако да овај простор данас представља узорну Библиотеку у мрежи јавних библиотека Србије.
Одлуком Скупштине Републике Србије бр. 633-2231/97-006 од 18. јуна 1997. године, зграда Народне библиотеке “Ресавска школа” је проглашена спомеником културе.
Приземна грађевина са главним подужним и три попречна тракта. Главна фасада и непокретно културно добро, споменик културе јединствен средишњи ризалит наглашен забатом и улазом са стубовима са лучно завршеним порталом под тремом. Бочни ризалити имају по два лучно завршена прозора, а зидно платно између ризалита има по четири архитравно завршена прозора. Слично решење имају и остале фасаде.
Сви декоративни елементи (око прозора, портала, хоризонтални и кровни венци и зупчасти фриз на забату) обрађени су у духу историцизма са класицистичким елементима, док се продирање нових стилских утицаја сецесије види само у флоралним орнаментима у угловима забата. Грађена је од камена и опеке, са каменим соклом и вишесливним кровом покривеним бибер црепом.
Свечана сала
Библиотека поседује салу која са пространим холом представља изузетан амбијент за реализацију разноврсних програмских садржаја (књижевне вечери, предавања, концерти, изложбе, драмски прикази…). Због изузетно лепог ентеријера и рустичности, идеалан је простор за програме камерног карактера. Осим бројних културних програма, у њој се организују грађанска венчања и бројне друге свечаности. Сала је климатизована и има 80 места за седење.
Башта “Библиотека”
Библиотека поседује ограђен баштенски простор опремљен адекватним намештајем и интернетом. Овај простор је изузетно место намењен за различите културне активности у летњем периоду. Има двадесет читалачких места и могућност бесплатног коришћења интернета.